Са развојем рачунарске технологије, режим уноса рачунара прошао је кроз четири фазе од оригиналног уноса папирне траке до уноса са тастатуре, до уноса мишем, а затим до додирног уноса. Овај процес је процес од професионалног до популарног, а технологија екрана осетљивог на додир је учинила да све више људи користи рачунаре. Екран осетљив на додир је интерактивни уређај за унос који омогућава кориснику да контролише рад рачунара једноставним додиривањем одређене позиције на екрану прстом или светлосном оловком. Стога, технологију екрана осетљивог на додир карактерише једноставан рад и флексибилна употреба.
Од 1960. године, Сједињене Државе су први пут отвориле врата истраживању технологије екрана осетљивог на додир, а први пут је примењена у војсци у Сједињеним Државама. 1972. пројекат ПЛАТО (Программед Логиц фор Аутоматед Теацхинг Оператионс) у Сједињеним Државама је први пут покренуо екран осетљив на додир за наставу уз помоћ рачунара, при чему је технологија додирног екрана све напреднија, његова примена је све обимнија, банке , станице, школе могу се видети свуда, Кина је постала најраспрострањенији корисник екрана осетљивог на додир. Са развојем електронске технологије и мрежне технологије и популаризацијом интернет апликација, једна за другом су се појавиле нове генерације технологије екрана осетљивих на додир и производа, а препознате су и многе предности као што су издржљивост, брз одзив, уштеда простора и лака комуникација. од стране јавности.
Постепено, ова најопуштенија технологија интеракције између човека и рачунара је гурнута у многа поља, поред личних преносивих информационих производа, али и широко коришћена у кућним апаратима, јавним информацијама (као што су е-управа, банке, болнице, електрична енергија и друге одељења за пословне истраге, итд.), електронске игре, комуникациону опрему, опрему за канцеларијску аутоматизацију, опрему за прикупљање информација и индустријску опрему, итд. Иако је примена технологије екрана осетљивог на додир у Кини тек више од десет година, је постао најприхватљивији метод компјутерског уноса за обичне људе након тастатуре, миша, таблета за рукопис и гласовног уноса. Са овом технологијом, корисници могу једноставно додирнути симболе или текст на екрану рачунара прстима да би схватили рад хоста, чинећи интеракцију човека и рачунара једноставнијом. Ова технологија је изузетно згодна за кориснике и чини је атрактивним новим мултимедијалним интерактивним уређајем.